Japansko ispijanje čaja
Dragi moji, danas ću vam malo pričati o japanskom ispijanju čaja.
Takozvana ceremonija „Cha-no-yu“ bazira se na zen budizmu i predstavlja umetnost za koju su potrebne godine vežbe a ona je ništa više nego izrada serviranja šoljice toplog čaja. Savršenstvo serviranja se zasniva na gracioznosti, uljudnosti, šarmantnosti u svakom najmanjem detalju. Ispijanje čaja se obavlja isključivo u posebnom delu japanskih vrtova koji su imali odeljak koji se zvao čajni vrt koji je posedovao čajnu kućicu odnosno kolibu.
Početak razvića ove „umetnosti“ su sebi mogle priuštiti samo osobe iz visokog društva. Čajankama su prisustvovali svi od gejša do samuraja dok se najveći značaj pridaje posebnim čajnicima i šoljicama. Sastojke mogu pripremati i muškarci i žene, i jedina razlika je ta da se pribor pre upotrebe briše crvenom-kod žena i ljubičastom svilenom maramom kod muškaraca.
Prvi dokumentovani dokaz o čaju u Japanu potiče iz devetog veka kada ga je Budistički monah doneo nakon svog povratka iz Kine.
Pred kraj dvanaestog veka stil pripreme čaja nazvan „tencha“ u kom se matcha (zeleni čaj) u prahu stavlja u činiju, dodaje se topla voda i to sve meša, doneo je iz Kine japanski monah Eisai.
Matcha prah se može konzumirati na dva načina:
Japanska čajna ceremonija se razvila kao praksa, i počela je da razvija svoju sopstvenu estetiku posebno onu koja se naziva wabi-sabi.
Wabi predstavlja unutrašnja duhovna iskustva čoveka i karakteriše ga uzdržanost, poniznost, jednostavnost, nesavršenost i asimetrija. Sabi sa druge strane, predstavlja spoljnu, materijalnu stranu života. Prvobitno to je značilo “iznošeno, uvenulo i trulo.
Ritual:
Gosti se, nakon ulaska u čajnu kućicu, rasporede i sednu na tatami u seiza položaj i čekaju da budu posluženi čajem. Pre samog posluživanja čaja obično se posužuje lagani, delikatni obrok zvan kayseki. Jela su vrhunski aranžirana i odabrana u skladu s godišnjim dobom i porukom iz tokuname te sa svim ostalim elementima ceremonije čaja.
Soba u kojoj se služi čaj je jednostavno dekorisana, sa osnovnim aranžmanom od cveća ili kaligrafijom. Domaćin, obučen u kimono, organizuje pribor za čaj u ritualnom maniru koji oslikava vrednost haromije ili wa.
Ostavljajući brige po strani, učesnici počinju da uplovljavaju u spiritualni svet čajne ceremonije. Kada domaćin očisti posuđe za čaj, u spokojnosti atmosfere, počinje da koristi pokrete propisane ritualom. Mešalicom od bambusa se meša sadržaj činije – zeleni čaj u prahu i topla voda, a svi dele jednu činiju. Gosti zatim dižu činiju, i uzimaju gutljaj. Poslednji gutljaj se najviše čuje (naime, u Japanu je kulturno srkati kako bi se pohvalio domaćin za dobro pripremljen čaj) i kad se ispijanje završi, gost prstima briše mesto na činiji sa kog je ispijao čaj. Gosti potom daju komplimente, postavljaju pitanja i dive se priboru za čaj. Posle služenja gostiju domaćim prebriše i opere pribor i prebriše ga lanenom krpom. Na kraju čajanke isprati goste uz naklon. Čajanka se smatra uspešnom ako je domaćin tokom cele procedure zadržao pozornost svojih gostiju.
Takozvana ceremonija „Cha-no-yu“ bazira se na zen budizmu i predstavlja umetnost za koju su potrebne godine vežbe a ona je ništa više nego izrada serviranja šoljice toplog čaja. Savršenstvo serviranja se zasniva na gracioznosti, uljudnosti, šarmantnosti u svakom najmanjem detalju. Ispijanje čaja se obavlja isključivo u posebnom delu japanskih vrtova koji su imali odeljak koji se zvao čajni vrt koji je posedovao čajnu kućicu odnosno kolibu.
Početak razvića ove „umetnosti“ su sebi mogle priuštiti samo osobe iz visokog društva. Čajankama su prisustvovali svi od gejša do samuraja dok se najveći značaj pridaje posebnim čajnicima i šoljicama. Sastojke mogu pripremati i muškarci i žene, i jedina razlika je ta da se pribor pre upotrebe briše crvenom-kod žena i ljubičastom svilenom maramom kod muškaraca.
Prvi dokumentovani dokaz o čaju u Japanu potiče iz devetog veka kada ga je Budistički monah doneo nakon svog povratka iz Kine.
Pred kraj dvanaestog veka stil pripreme čaja nazvan „tencha“ u kom se matcha (zeleni čaj) u prahu stavlja u činiju, dodaje se topla voda i to sve meša, doneo je iz Kine japanski monah Eisai.
Matcha prah se može konzumirati na dva načina:
1. Koicha je pasta snažnog ukusa koja se priprema tako što se sa vrlo malo tople vode prelije čaj u prahu. Priprema ga domaćin na formalnoj čajnoj zabavi u jednoj posudi iz koje gosti piju.
2. Usucha je prah koji se umuti za individualnu konzumaciju u neformalnim prilikama.
Japanska čajna ceremonija se razvila kao praksa, i počela je da razvija svoju sopstvenu estetiku posebno onu koja se naziva wabi-sabi.
Wabi predstavlja unutrašnja duhovna iskustva čoveka i karakteriše ga uzdržanost, poniznost, jednostavnost, nesavršenost i asimetrija. Sabi sa druge strane, predstavlja spoljnu, materijalnu stranu života. Prvobitno to je značilo “iznošeno, uvenulo i trulo.
Ritual:
Gosti se, nakon ulaska u čajnu kućicu, rasporede i sednu na tatami u seiza položaj i čekaju da budu posluženi čajem. Pre samog posluživanja čaja obično se posužuje lagani, delikatni obrok zvan kayseki. Jela su vrhunski aranžirana i odabrana u skladu s godišnjim dobom i porukom iz tokuname te sa svim ostalim elementima ceremonije čaja.
Soba u kojoj se služi čaj je jednostavno dekorisana, sa osnovnim aranžmanom od cveća ili kaligrafijom. Domaćin, obučen u kimono, organizuje pribor za čaj u ritualnom maniru koji oslikava vrednost haromije ili wa.
Ostavljajući brige po strani, učesnici počinju da uplovljavaju u spiritualni svet čajne ceremonije. Kada domaćin očisti posuđe za čaj, u spokojnosti atmosfere, počinje da koristi pokrete propisane ritualom. Mešalicom od bambusa se meša sadržaj činije – zeleni čaj u prahu i topla voda, a svi dele jednu činiju. Gosti zatim dižu činiju, i uzimaju gutljaj. Poslednji gutljaj se najviše čuje (naime, u Japanu je kulturno srkati kako bi se pohvalio domaćin za dobro pripremljen čaj) i kad se ispijanje završi, gost prstima briše mesto na činiji sa kog je ispijao čaj. Gosti potom daju komplimente, postavljaju pitanja i dive se priboru za čaj. Posle služenja gostiju domaćim prebriše i opere pribor i prebriše ga lanenom krpom. Na kraju čajanke isprati goste uz naklon. Čajanka se smatra uspešnom ako je domaćin tokom cele procedure zadržao pozornost svojih gostiju.
Коментари
Постави коментар