Kultura zemalja

Italijanska kuhinja

Italijanska kuhinja ima veliki broj različitih sastojaka koji se standardno upotrebljavaju, od voća, povrća, sosova, mesa, itd.
 
Na severu Italije, riba (kao što je na primer bakalar ili baccala), krompir, pirinač, kukuruz, sosovi, svinjetina i različite vrste sireva su najuobičajeniji sastojci.
Ligurijski sastojci su prilično različiti i tu spada nekoliko vrsta ribe i plodova mora. Bosiljak (koji se nalazi u pestu), orasi i maslinovo ulje su veoma uobičajeni.
U oblasti Emilija-Romana, uobičajeni sastojci sadrže i šunku (prosciutto), kobasice (cotechino), različite vrste salama, tartufe, parmezan i paradajz (sos bolonjeze ili ragu).
Tradicionalna kuhinja centralne italije koristi sastojke kao što su paradajz, sve vrste mesa (osim konjskog), riba i sir pekorino.
I na kraju, u južnoj Italiji, paradajz – svež ili kuvan u paradajz sosu – biber, masline i maslinovo ulje, beli luk, artičoke, pomorandže, rikota sir, patlidžan, tikvice, određene vrste ribe (sardine i tuna) i kapar su važni sastojci lokalne kuhinje.

      Italijanski sirevi

Prosciutto odn. šunka

Baccala fish with fruit

                     




Cotechino odn. kobasice

Grilled fish with vegetables







  Pasta
Italijanska kuhinja je takođe veoma dobro poznata (i cenjena) zbog upotrebe različitih vrsta pasta. U pastu spadaju rezanci različitih dužina, širina i oblika. Svi ti oblici imaju i svoja imena – pene, makarone, špagete, lingvini, fusili, lazanje, njoke i razni drugi koji su punjeni drugim sastojcima kao što su raviole i torteline. Reč pasta se često koristi kada se misli na jela gde je pasta glavni sastojak. Obično se servira sa sosom.
 

Postoje dve osnovne vrste paste: sušena i sveža. Sušena pasta koja se pravi bez jaja može da stoji do dve godine, dok sveža pasta može da izdrži nekoliko dana u frižideru.
Pasta se obično sprema u vodi koja ključa. Po italijanskom zakonu, sušena pasta (pasta secca) može da se pravi samo od brašna koje se dobija od durum pšenice ili griza od durum pšenice i obično se koristi u Južnoj Italiji. U severnoj Italiji se uglavnom koristi pasta sa svežim jajima.
Italijanska pasta se obično kuva “al dente” što u prevodu znači “prema zubu” (da se ne prekuva, tj. da ne bude previše mekana već čvrsta pod zubima). Van Italije, suva pasta se češće pravi od drugih tipova brašna (kao što je pšenično brašno), ali tako se dobija mekši proizvod koji ne može da se kuva “al dente”.
Određene vrste paste, kao što je pizokeri, se prave od heljdinog brašna.
Sveža pasta može da ima i jaja u sebi (pasta sa jajima). U poslednje vreme je veoma popularna i integralna pasta zbog toga što je mnogo zdravija nego pasta koja se pravi od belog brašna.

                                               

Sosovi za testenine

  

           

       

          Italijanske pice

Japansko ispijanje čaja

Dragi moji, danas ću vam malo pričati o japanskom ispijanju čaja. 
Takozvana ceremonija „Cha-no-yu“ bazira se na zen budizmu i predstavlja umetnost za koju su potrebne godine vežbe a ona je ništa više nego izrada serviranja šoljice toplog čaja. Savršenstvo serviranja se zasniva na gracioznosti, uljudnosti, šarmantnosti u svakom najmanjem detalju. Ispijanje čaja se obavlja isključivo u posebnom delu japanskih vrtova koji su imali odeljak koji se zvao čajni vrt koji je posedovao čajnu kućicu odnosno kolibu. 

Početak razvića ove „umetnosti“ su sebi mogle priuštiti samo osobe iz visokog društva. Čajankama su prisustvovali svi od gejša do samuraja dok se najveći značaj pridaje posebnim čajnicima i šoljicama. Sastojke mogu pripremati i muškarci i žene, i jedina razlika je ta da se pribor pre upotrebe briše crvenom-kod žena i ljubičastom svilenom maramom kod muškaraca.
Prvi dokumentovani dokaz o čaju u Japanu potiče iz devetog veka kada ga je Budistički monah doneo nakon svog povratka iz Kine.
 

 Pred kraj dvanaestog veka stil pripreme čaja nazvan „tencha“ u kom se matcha (zeleni čaj) u prahu stavlja u činiju, dodaje se topla voda i to sve meša, doneo je iz Kine japanski monah Eisai. 

Matcha prah se može konzumirati na dva načina:

1. Koicha je pasta snažnog ukusa koja se priprema tako što se sa vrlo malo tople vode prelije čaj u prahu. Priprema ga domaćin na formalnoj čajnoj zabavi u jednoj posudi iz koje gosti piju.

2. Usucha je prah koji se umuti za individualnu konzumaciju u neformalnim prilikama.

Japanska čajna ceremonija se razvila kao praksa, i počela  je da razvija svoju sopstvenu estetiku posebno onu koja se naziva wabi-sabi.
Wabi predstavlja unutrašnja duhovna iskustva čoveka i karakteriše ga uzdržanost, poniznost, jednostavnost, nesavršenost i asimetrija. Sabi sa druge strane, predstavlja spoljnu, materijalnu stranu života. Prvobitno to je značilo “iznošeno, uvenulo i trulo.

Ritual:
Gosti se, nakon ulaska u čajnu kućicu, rasporede i sednu na tatami u seiza položaj i čekaju da budu posluženi čajem. Pre samog posluživanja čaja obično se posužuje lagani, delikatni obrok zvan kayseki. Jela su vrhunski aranžirana i odabrana u skladu s godišnjim dobom i porukom iz tokuname te sa svim ostalim elementima ceremonije čaja. 

Soba u kojoj se služi čaj je jednostavno dekorisana, sa osnovnim aranžmanom od cveća ili kaligrafijom. Domaćin, obučen u kimono, organizuje pribor za čaj u ritualnom maniru koji oslikava vrednost haromije ili wa.


 

Ostavljajući brige po strani, učesnici  počinju da uplovljavaju u spiritualni svet čajne ceremonije. Kada domaćin očisti posuđe za čaj, u spokojnosti atmosfere,  počinje da koristi  pokrete propisane ritualom. Mešalicom od bambusa se meša sadržaj činije – zeleni čaj u prahu i topla voda, a svi dele jednu činiju. Gosti  zatim dižu činiju, i uzimaju gutljaj. Poslednji gutljaj se najviše čuje (naime, u Japanu je kulturno srkati kako bi se pohvalio domaćin za dobro pripremljen čaj) i kad se ispijanje završi, gost prstima briše mesto na činiji sa kog je ispijao čaj. Gosti potom daju komplimente, postavljaju pitanja i dive se priboru za čaj. Posle služenja gostiju domaćim prebriše i opere pribor i prebriše ga lanenom krpom. Na kraju čajanke isprati goste uz naklon. Čajanka se smatra uspešnom ako je domaćin tokom cele procedure zadržao pozornost svojih gostiju.