Cupcakes Food Corner

Italijanska kuhinja ima veliki broj različitih sastojaka koji se standardno upotrebljavaju, od voća, povrća, sosova, mesa, itd.   Na severu Italije, riba (kao što je na primer bakalar ili baccala), krompir, pirinač, kukuruz, sosovi, svinjetina i različite vrste sireva su najuobičajeniji sastojci. Ligurijski sastojci su prilično različiti i tu spada nekoliko vrsta ribe i plodova mora. Bosiljak (koji se nalazi u pestu), orasi i maslinovo ulje su veoma uobičajeni. U oblasti Emilija-Romana , uobičajeni sastojci sadrže i šunku (prosciutto), kobasice (cotechino), različite vrste salama, tartufe, parmezan i paradajz (sos bolonjeze ili ragu). Tradicionalna kuhinja centralne italije koristi sastojke kao što su paradajz, sve vrste mesa (osim konjskog), riba i sir pekorino. I na kraju, u južnoj Italiji , paradajz – svež ili kuvan u paradajz sosu – biber, masline i maslinovo ulje, beli luk, artičoke, pomorandže, rikota sir, patlidžan, tikvice, određene vrste ribe (sardine

Dragi moji, danas ću vam malo pričati o japanskom ispijanju čaja.  Takozvana ceremonija „Cha-no-yu“ bazira se na zen budizmu i predstavlja umetnost za koju su potrebne godine vežbe a ona je ništa više nego izrada serviranja šoljice toplog čaja. Savršenstvo serviranja se zasniva na gracioznosti, uljudnosti, šarmantnosti u svakom najmanjem detalju. Ispijanje čaja se obavlja isključivo u posebnom delu japanskih vrtova koji su imali odeljak koji se zvao čajni vrt koji je posedovao čajnu kućicu odnosno kolibu.  Početak razvića ove „umetnosti“ su sebi mogle priuštiti samo osobe iz visokog društva. Čajankama su prisustvovali svi od gejša do samuraja dok se najveći značaj pridaje posebnim čajnicima i šoljicama. Sastojke mogu pripremati i muškarci i žene, i jedina razlika je ta da se pribor pre upotrebe briše crvenom-kod žena i ljubičastom svilenom maramom kod muškaraca. Prvi dokumentovani dokaz o čaju u Japanu potiče iz devetog veka kada ga je Budistički monah doneo nakon svo

Dragi moji, evo me opet. Danas ću vam napisati nekoliko recepata iz francuske kuhinje iz knjige koju sam pomenula u prethodnom postu. Knjiga se zove Francuskinje se ne goje, autor je Mirej Đulijano. Knjiga je vrlo poučna za sve one koje žele da smršaju, ili pak održe svoju liniju bez izgladnjivanja i šatro modernih dijeta. Ne! Ovde nema pomena dijeta i gluposti. Već se govori kako se može uživati u poslasticama ako samo redukujemo ishranu i unosimo ono što je bitno i važno za naš organizam. Endivije sa šunkom bez bešamel sosa Sastojci: 4 belgijske endivije so 4 režnja malo slane barene šunke 2 šoljice sosa od paradajza 60g švajcarskog sira, iseckanog na kockice 60g parmezana 1 kašika putera Priprema: Oprati endivije, iseći krajeve, i kuvati u slabo posoljenoj vodi dok malo ne omekšaju. Ocediti. Zagrejati rernu na 190C. Obaviti režanj šunke oko svake endivije. Staviti u pleh. Sipati paradajz sos preko endivija. Posuti sirom po vrhu, a zatim i komadiće putera. Staviti u

Dragi mojii, danas sam sa mamom pravila domaće kiflice. Koje je to božanstvo ukusa, ja vama ne mogu da opišem. Kao što rekoh, moja mama kad nešto napravi, to se bukvalno topi u ustima od lepote ukusa i mirisa. Cela kuća miriše divno, kao pekara. Pretpostavljam da medju vama ima ljubitelja domaće mamine ili bakine kuhinje. Jer sam negde pročitala, da je naučno dokazano da mamina ili bakina domaća kuhinja imaju poseban uticaj na ljudsku psihu. Vrate nas u detinjstvo, ono bezbrižno i divno vreme kad smo svi bili srećni. Tad su mirisali domaći kolači, kiflice, pogače... Svi smo uživali da gledamo dok ih one prave, pomagali, krišom probali fil... Verujte, ja sam to radila. Doduše i dan danas, sa 20 godina još uvek to radim. Doduše, sad više probanje fila nije krišom. Umočim supenu kašiku u fil i uživam. Ali da se ja vratim na temu ovog posta-mamine domaće najlepše kiflice. U nastavku prilažem recept i sliku kao dokaz :) Kvasac: 1/3 svežeg kvasca  200 ml vode  2 kafene kašičice še

Dragi moji čitaoci, želim da vam poželim dobrodošlicu. Pravo da vam kažem, ja sam prosto luda za drugim kuhinjama. Španskom, italijanskom, francuskom. Ali, ima i dobre srpske kuhinje. Volim da probam nove stvari, nove ukuse. Mnogo volim da gledam emisije o kulinarstvu, uz moju mamu sam zavolela to. Moja mama odlično kuva. Zadovoljstvo mi je da je gledam kako sprema ručak, pravi kolače.... To radi sa takvom lakoćom, jer joj je to već ušlo u naviku. Bez ikakvih problema, ona začinjava hranu, mesi testo. Unosi toliko ljubavi u sve što radi, da mi je prosto drago što sam njena ćerka. Toliko su joj ukusna jela, da prosto uživam svaki put kad ručamo. Dosta često voli da smišlja nove recepte, i super joj ispadnu.                                               Kao što možete da vidite na slici, prikazan je čuveni francuski doručak: francuski kroasani, džem, maslac, šolja kafe i čaša soka. Njamii. Sama slika me prebaci u Francusku, neku finu malu pekaricu, sa franckuskom muziko